Преконошка пећина

Преконошка пећина
	; Мапа
Положај
Место ; (река)	Преконога, Сврљиг ; (Добра река)
Одлике
Геологија (тип)	крашка
Надм. висина	700 m

Преконошка пећина је пећина и споменик природе у источној Србији. Пећина је удаљена око 5 километара од Сврљига, у западном делу Сврљишких планина, у близини села Преконога по коме је и добила име^[1]. Пећина се налази на око 700 метара надморске висине^[1]. Изнад улаза је се налази вертикални кречњачки одсек који је висок око 20 метара, а испод велики сипар који се спушта све до дна^[1]. Накит у овој пећини је веома разнолик и богат^[1]. У Преконошкој пећини је отривено праисторијско оруђе, на основу чега се закључује да су у њој живели пећински људи^[1].

Локација

Преконошка пећина се налази на територији источне Србија, северне падине масива Сврљишких планина, на територија општине Сврљиг, атар села Преконоге.^[2]

Историја

Пећина је била станиште праисторијског човека, на основу проналазака праисторијског оруђа, али није била станиште човека само, већ и животиња јер су у пећини пронађени остаци пећинског медведа, пећинског лава, пећинске хијене, козорога и лисице. Сечиво од окресаног камена указује да су људи насељавали пећину током периода палеолита, док се друге две пронађене алатке приписују неандерталској популацији.^[3]

Поред Јована Цвијића, Јосифа Панчића, Јована Жујовића и других, пећину је истраживао и Феликс Каниц. Да је пећина вредно туристичко благо увидео је и краљ Милан Обреновић, након што је прочитао чланак Трагови праисторијског човека у Србији Феликса Хофмана из 1882. године, након чега је његовом одлуком пећина постала туристичка дестинација и прва пећина отворена за туристичке посете у Србији.^[4]

Пећина је под заштиту стављена 1949. године. Међу првим пећинама у Србији je припремана за уређење 1966. године.^[2]

Одлике

Пећина је на улазу ниска, а у неким деловима је једино четвороношке могуће проћи и тај део је због утицаја спољашње климе сиромашан пећинским накитом и такав је све до највећег пећинског проширења које се зове Дворана. Пред Двораном почињу да се јављају игличасти и цевасти сталактити и ту пећина постаје виша. Наредни делови пећине изгледају доста раскошније и богатије разноврсним пећинским накитом.^[5]

Сталактити у пећини су разних облика и боја, а неки чак подсећају и на корале. Један од пећинских украса у језеру висок је 2,3 метра са ширином од једног метра, док је украс који мештани називају престо при дну дебео 4,3 метра. Сталактити торњастог облика су најређи у пећини, а украс Ђердап висок је 5,5 метара и има дебљину од 3,5 метра.

Према Јовану Цвијићу, који је пећину истраживао крајем 19. века настанак пећине везан је за еволуцију Преконошке реке, која је, према Цвијићевом мишљењу текла најпре у нивоу пећине, а тек касније своје корито продубила за око 120 метара. Нико никад није истражио цео пећински систем, па се неке ствари задржавају на нивоу предпоставке.

Режим заштите

На простору који је стављен под заштиту, у складу са чланом 49. Закона о заштити животне средине, успостављен је режим заштите II степена који предпоставља "ограничено и строго контролисано коришћење природних богатстава док се активности у простору могу вршити у мери која омогућава унапређење стања и презентацију природног добра без последица по његове примарне вредности.^[2]